Ustavni sud BiH potvrdio presudu protiv Milorada Dodika i odbacio njegovu žalbu

-      Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odbio apelaciju Milorada Dodika i potvrdio pravosnažnu presudu Suda BiH kojom je Dodik osuđen zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika u BiH...                                                                                                                                                                                               

SARAJEVO, 04. novembra - Ustavni sud BiH je odlučivao o meritumu žalbe Dodikove odbrane na pravosnažnu presudu Suda BiH, kojom je Dodik dobio godinu dana zatvora i zabranu političkog djelovanja.

Odlukom o dopustivosti i meritumu u predmetu broj AP-3722/25 (Milorad Dodik) Ustavni sud je odbio kao neosnovanu apelaciju Milorada Dodika podnesenu protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine od 12. juna 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija), član 7. Evropske konvencije i član 18. Evropske konvencije u vezi sa članom 6. Evropske konvencije.

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštene apelacije Milorada Dodika podnesene u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 2. Evropske konvencije u vezi s izjavama javnih zvaničnika datih tokom suđenja apelantu zbog toga što su očigledno (prima facie) neosnovane.

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu apelaciju Milorada Dodika podnesenu protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine od 18. augusta 2025. godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK) broj od 6. augusta 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije, te član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.

U obrazloženju odluke u vezi s navodom o povredi prava na pravično suđenje u odnosu na postupak koji je uslijedio nakon donošenja osuđujuće presude Suda BiH, Ustavni sud je naveo da je u konkretnom slučaju CIK po službenoj dužnosti proveo postupak utvrđivanja prestanka apelantovog mandata predsjednika RS-a.

Taj postupak je proveden u skladu s relevantnim odredbama Izbornog zakona BiH nakon što je donesena osporena drugostepena presuda Suda BiH, odnosno nakon što je osuđujuća presuda protiv apelanta postala pravosnažna.

Iz obrazloženja odluka CIK-a i Suda BiH proizlazi da se u tom postupku nije odlučivalo o ustavnosti i zakonitosti postupanja Suda BiH u krivičnom postupku protiv apelanta.

Na deklaratorni karakter osporene odluke CIK-a (konstatiranje prestanka apelantovog mandata) ukazano je i u odgovoru CIK-a na apelaciju.

Na osnovu toga, Ustavni sud je zaključio da se osporenim odlukama nije odlučivalo o apelantovim "građanskim pravima i obavezama", niti o "krivičnoj optužbi" u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije, zbog čega garancije iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije nisu primjenjive na postupak proveden pred CIK-om i Sudom BiH.

Takav zaključak posljedično isključuje i meritorno ispitivanje apelantovih navoda o navodnoj pristrasnosti članice vijeća CIK-a V. B. P. koja je učestvovala u donošenju osporene odluke CIK-a od 6. augusta 2025. godine, s obzirom na to da pravo na nezavisan i nepristrasan sud u konvencijskom smislu predstavlja jedan segment prava na pravično suđenje.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je taj dio apelacionih navoda ratione materiae inkompatibilan s Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom.

Dodik je, podsjetimo, otkupio zatvorsku kaznu, ali uporno pokušava negirati drugi dio presude.

Prilikom slanja apelacije Ustavnom sudu BiH je zatražio i privremenu mjeru obustave provođenja presude do konačne odluke, ali se Ustavni sud odlučio da pričeka i donese odmah konačnu odluku.

Potvrda pravičnosti presude koja je stigla iz Ustavnog suda BiH znači da će Dodikova odbrana proces žaljenja na presudu prebaciti na Evropski sud za ljudska prava.

Međutim, da je Ustavni sud BiH donio odluku u korist Dodika i poništio presudu, to bi napravilo veliku pravnu konfuziju u državi jer bi se otvorila brojna pitanja u smislu legitimiteta Christiana Schmidta, što je bio ključ žalbenog zahtjeva Dodikove odbrane.